Prema definiciji iz 1990. godine održiva poljoprivreda predstavlja koncept koji počiva na ljudskim ciljevima i razumevanju dugoročnog uticaja ljudskih aktivnosti na životnu sredinu i samim tim, na druge vrste.
Ovaj termin je nastao iz potrebe da se definišu prakse poljoprivredne proizvodnje koje ne degradiraju prirodne resurse, a dugoročno obezbeđuju prinose i zadovoljaju potrebe ljudi za hranom. Takav sistem je okrenut životnoj sredini, prirodnim resursima, ima visoku ekonomsku vrednost i unapređuje kvalitet života samog poljoprivrednika, lokalne zajednice i društva u celini. Sa tim u vidu, poboljšani kvalitet životne sredine i očuvani resursi u održivim sistemima ostaju na usluzi i generacijama posle nas na korišćenje.
Sve više čujemo upotrebu reči “održivost”, međutim koncept održivosti nije ništa novo u poljoprivredi, niti u nauci i deo je teorije i prakse vekovima unazad. Termin “organsko” koji je najčešće korišćen kao opis jednog od tipova održivog poljoprivrednog sistema je taj koji je tek počeo da se koristi sredinom prošlog veka kako bi se opisala dinamička, živa, izbalansirana, organska celina, iliti jedan organizam.
Istorijska prekretnica u razvoju održive poljoprivrede bila su istraživanja koja su dokazala korelaciju između stanja zemljišta, kvaliteta hrane i zdravlja ljudi.
Klinička ispitivanja sprovedena u Engleskoj prošlog veka pokazala su negativan uticaj lošeg upravljanja zemljištem u poljoprivredi, posebno lošeg upravljanja organskom materijom, na zdravlje čoveka. Uprkos trudu individualnih naučnika koji su podsticali razvoj održive poljoprivrede, gotovo sve naučne discipline su ih ignorisale, sa izuzetkom ekologije i agroekologije, čije prakse danas sve više postaju neizostavni deo poljoprivredne proizvodnje.
Koncept održive poljoprivrede, kao i agroekologije, podrazumeva mnogo više aspekata od same proizvodnje. Glavni stubovi održivosti su: socijalni, ekonomski i aspekt očuvanja kvaliteta životne sredine. Oni su međusobno povezani i sa zanemarivanjem jednog, ostali se dovode u pitanje.
Ekonomski aspekt podrazumeva dugoročno postizanje dobiti za poljoprivredne proizvođače kroz procese kao što su diverzifikacija, napuštanje konvencionalnih modela koji dovode do degradacije zemljišta kao ključnog resursa i smanjenje rizika koji ugrožavaju proizodnju.
Ekološki aspekt se ogleda u prelasku na manje štetne inpute i generalno na minimalizovanje spoljašnjih inputa, smanjenje zagađenja prirodnih resursa što rezultuje u poboljšanom kvalitetu i sigurnosti hrane, razvoju turizma, i mnogim sporednim benefitima. Ovaj aspekt je vidan kroz podsticanje biodiverziteta i praksi koje čuvaju vodu, zemljište i ne doprinose klimatskim promenama.
Socijalni aspekt se ogleda u razvoju lokalne zajednice, poboljšanog kvaliteta života, negovanje tradicije, kulture…
Održivost je pravac, pre nego odredište. - J. Dumanski
Kako bi se desila promena u načinu razmišljanja koju svaki poljoprivrednik, i svaki čovek generalno, mora da napravi na putu ka održivosti, najpre je neophodno razumevanje ovog koncepta. Svaki stanovnik ove planete bi morao da se zapita šta će biti kada dovedemo klimatske promene do tačke bez povratka i kada svi naši prirodni resursi postanu toksični?
Svi mi treba da u sebi probudimo socijanu odovornost koju imamo prema svojim potomcima, prema planeti i svim živim bićima, a onda da damo svoj doprinos u promeni životnih navika.
U poljoprivredi, polazna tačka jeste pridavanje značaja biološkoj produktivnost zemljišta što podrazumeva podsticanje mikrobioloških aktivnosti. Direktno sa tim povezan je sadržaj organske materije u zemljištu kojom se mikroorganizmi hrane i koja je direktno povezana sa plodnošću zemljišta.
Zatim, smanjenje rizika u proizvodnji, kojeg zbog svog značaja neki naučnici smatraju stubom održivosti, i postiže se setvom useva odgovarajućih za dotične klimate, setvom združenih useva umesto monokulture, smanjenjem svih tipova erozije…
Planiranja proizvodnje moraju biti takva da se ne premaši biološki potencijal zemljišta, vode i ostalih resursa, kako bi oni uspeli da se regenerišu, doziranjem svih inputa i razmatranjem ekološki prihvatljivih alternativa. Razumevanje funkcionisanja samog ekosistema pomoći će kako poljoprivrednicima, tako i potrošačima, da unaprede zdravlje sebe samih i okoline, ujedno postižući veću efikasnost poslovanjem u skladu sa prirodom.
Iako je nekima odavno jasna činjenica da je stočarstvo neodrživo i destruktivno po zdravlje potrošača, okolinu i ekonomiju, tek odnedavno poljoprivreda bez ikakvih životinjskih inputa dobija zasluženu pažnju.
Poljoprivredom bez udela stočarstva i edukacijom koju želimo da sprovedemo svojim primerom, želimo da dokažemo da je moguće ostvariti prinose bez doprinosa globalnom zagrevanju, izumiranju vrsta, sušama, razvoju bolesti, emisiji gasova sa efektom staklene bašte, zagađenju vode i vazduha.
Težimo zatvorenom ciklusu kruženja azota, u kojem vraćamo zemljištu količine azota iznete žetvom i podstičemo rad mikroorganizama koji će organsku materiju transformisati u biljkama pristupačne forme. Pokrovne useve u te svrhe koristimo kako bismo sprečili ispiranje i gubitak hraniva iz zemljišta bez glavnog useva tokom zimskog perioda, ili kao izvor azota koji će direktno biti zaoran pred fazu cvetanja.
Podstičemo biološku kontrolu bolesti, štetočina i korova sveobuhvatnim pristupom koji podrazumeva monitoring pojave istih, praćenje njihovog životnog ciklusa, uticaja na biljke u različitim fazama i efektima koje ima plodored, korišćenje bioloških preparata, efekat kojeg imaju združeni usevi i slično.
Eksperimentisanjem sa alternativnim kulturama želimo da omogućimo uslove za podsticanje razvića korisnih organizama, predatora štetočinama, i spoznamo najbolje efekte različitih useva na korove i najefikasnije agrotehničke mere za njihovo mehaničko suzbijanje.
Obzirom na to da smo i sami tek na početku putovanja ka održivoj poljoprivredi, isprobavamo različite tehnologije, preporuke struke i literature kako bismo se blagovremeno još više približili konceptu održivosti. To u budućnosti podrazumeva redukovanu obradu, smanjenu upotrebu fosilnih goriva, korišćenje obnovljivih izvora energije i sistem koji može da funkcioniše sa minimumom naših intervencija, koji je zdrav i održiv.
