Ovo su samo neka od pitanja na koja veoma mali broj potrošača ume da odgovori. U svakom od procesa nastanka naše hrane, sve do trenutka kada će ona biti konzumirana, naša hrana emituje gasove sa efektom staklene bašte u atmosferu. Gasovi sa efektom staklene bašte u atmosferi su ti koji dovode do zagrevanja planete usled kojeg nastaju klimatske promene.
Upravljanje klimatskim promenama
Kako bi se najteže posledice klimatskih promena sprečile, procenjeno je da u narednih 10 godina mora intenzivno da se smanji emisija ovih gasova. Rastući broj ljudi na planeti i veća potražnja za hranom doprinose dodatnim pritiscima na poljoprivredu koja je jedan od sektora sa najvećim uticajem na životnu sredinu. Obzirom na to da smanjena proizvodnja hrane nije opcija, a intenzivnija proizvodnja sa postojećih površina zahteva veću upotrebu đubriva i hemikalija koji završe kao zagađivači prirodnih resursa i atmosfere, postaje sve urgentnije da se postojeći obrasci poljoprivrede preorjentišu ka održivim modelima.
Efekat poljoprivrede na klimatske promene
Najveće emisije gasova sa efektom staklene bašte dolaze iz energetskog sektora koji je odgovoran za 73% svih emisija, usled zavisnosti modernog doba od fosilnih goriva čijim se sagorevanjem obezbeđuje proizvodnja struje, transport, grejanje, industrijski procesi i slično. Dok industrijski procesi učestvuju u ukupnim svetskim emisijama sa oko 5,6%, emisije iz otpada koje nastaju razgradnjom organskog otpada učestvuju sa 3,2%, učešće poljoprivrede u ovim emisijama je oko 24% (do 30% u zavisnosti od izbora), od čega oko polovine otpada na stočarstvo. Upotreba zemljišta je usko povezana sa poljoprivredom, i odgovorna je za 6,5% svih emisija gasova sa efektom staklene bašte kroz procese deforestacije i promene namene zemljišta iz šumskog u poljoprivredno.
Prema podacima sajta Our World in Data, ukupne emisije koje nastaju zbog proizvodnje hrane (ovde se ubrajaju i emisije koje nastaju korišćenjem goriva i električne energije za transport i obradu hrane) iznose otprilike četvrtinu svih svetskih emisija.
Hrana & Emisije gasova sa efektom staklene bašte
Proizvodnja različitih vrsta hrane doprinosi oslobađanju različitih količina gasova sa efektom staklene bašte. Proizvodnja mesa, a posebno govedine, ima najveći uticaj na životnu sredinu, zbog čega je jako bitno preispitati naše prehrambene navike obzirom na rastući broj ljudi na planeti i podizanje životnog standarda u siromašnijim zemljama, usled čega naša ishrana i potražnja za određenim proizvodima imaju veliki uticaj na emisije štetnih gasova i korišćenje prirodnih resursa.
Stočarstvo
Smanjenom potrošnjom proizvoda životinjskog porekla ostvario bi se drastičan efekat na redukovanje štetnih gasova povezanih sa proizvodnjom hrane jer oni zahtevaju i najveću potrošnju sirovih materija, zemljišta, vode, usput doprinoseći najvišem ugljeničnom otisku. To znači da stočarstvo godišnje generiše značajne količine dva najznačajnija gasa sa efektom staklene bašte.
Godišnja količina ugljen-dioksida poreklom iz stočarstva je procenjena na preko 3 milijarde tona, dok metan, koji se oslobađa tokom varenja životinja, iako emitovan u manjim količinama predstavlja gas višestruko snažniji od ugljen-dioksida, ali u atmosferi ostaje oko 12 godina, dok ugljen-dioksid preživljava i do 1000 godina. Pored metana koji se takođe oslobađa iz organskog otpada na deponijama, veliki zagađivač predstavljaju azotni oksidi kao nusproizvod upotrebe organskih i mineralnih azotnih đubriva.
Efekat klimatskih promena na poljoprivredu
Usevima su neophodni odgovarajući uslovi za rast i razviće i oni podrazumevaju pogodno zemljište i optimalne klimatske faktore, sunčevu svetlost i vodu. Već svedočimo promenjenim dužinama sezone gajenja usled povećanih godišnjih temperatura zbog čega se biljne fenofaze, kao i datumi žetve pomeraju u odnosu na prethodne godine. Ovaj trend će se nastaviti, i dok svaki minimalni porast temperature naizgled deluje beznačajno, on ima drastične efekte na poljoprivrednu proizvodnju.
Promene u proizvodnji useva
Porast proizvodnje se može očekivati u zemljama severne Evrope jer će se produžiti sezona gajenja kao i period bez mrazeva, usled ćega će moći da se gaje i neki nove biljne vrste. Međutim, u ostalim delovima Evrope, naleti toplote, manjak padavina i nepristupačnost vode za useve već ozbiljno ugrožavaju biljnu proizvodnju.
Usled toga će prinosi varirati iz godine u godinu, a nove štetočine će izazvati ogromne gubitke u prinosima, ili će postojeće štetočine imati veći broj generacija godišnje i proširiti se na nove teritorije. Invanzivni korovi, bolesti i štetni insekti će se mnogo brže prilagoditi novim klimatskim uslovima od gajenih vrsta.
Login EKO i doprinos smanjenim emisijama štetnih gasova
Obzirom na krucijalnu ulogu koju ishrana zauzima u našim svakodnevnim životima, izazov je redukovati emisiju gasova sa efektom staklene bašte, ali nije i nemoguće. Inovativne tehnologije u proizvodnji, precizna poljoprivreda, racionalna upotreba đubriva i promena u prehrambenim navikama su neka od rešenja.
Prioritetne strategije za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u poljoprivredi jesu smanjen intenzitet stočarstva i pravilan menadžment stajnjakom.
Naša biljna proizvodnja
Login EKO se bavi isključivo biljnom proizvodnjom i veganskom poljoprivredom, u kojoj ne samo da se ne podržava gajenje životinja, već i upotreba bilo kakvih sredstava životinjskog porekla. Gajenje useva, mere nege i sve agrotehničke operacije, sprovode se bez upotrebe azotnih đubriva, čija prekomerna upotreba dovodi do emisije azotnih oksida, veoma mobilnih i toksičnih po životnu sredinu. Snabdevanje azotom obezbeđuje se zelenišnim đubrivima čijom mineralizacijom mikroorganizmi obezbeđuju biljkama pristupačne forme azota, kao i plodored čiji su nezaostavni deo mahunarke koje isto tako ostavljaju značajan deo azota u zemljištu narednim usevima.
Analize zemljišta
Svako đubrenje radi se u skladu sa prethodnim analizama zemljišta, što najčešće uključuje izradu preciznih mapa varijabilnog đubrenja prema kojim u skladu sa nivoom hraniva u zemljištu radimo i đubrenje adekvatnim količinama mikrobioloških đubriva.
Sadnja višegodišnje vegetacije
Kao veliki pobornici ozelenjavanja i protivnici seče šuma, na značajnom delu naših poljoprivrednih površina zasnovani su poljozaštitni pojasevi i posađeno drveće čime se direktno doprinosi kruženju ugljenika u ekosistemu, direktnim usvajanjem ugljen-dioksida od strane drveća i smanjenjem njegove koncentracije u atmosferi.
