Veštački stvorena erozija tla nije ništa novo; pojavila se već u neolitu kada su civilizacije tog doba poljoprivredom počele da menjaju svoje prirodno okruženje.
UZROCI EROZIJE TLA
Svakih pet sekundi na Zemlji, zbog erozije tla, izgubimo najplodnijeg gornjeg sloja tla za jedno fudbalsko igralište. Brojne studije su pokazale da klimatske promene značajno povećavaju rizik od gubitka tla. Poslednjih decenija sve su češći ekstremni vremenski događaji poput oluja, obilnih kiša, suša i toplotnih talasa. U kombinaciji sa rastućim svetskim stanovništvom i rastućom potrebom za proizvodnjom hrane kao i promenama u korišćenju zemljišta (npr. krčenje šuma, intenziviranje poljoprivrede i povećano korišćenje poljoprivrednih zemljišta u zemljama trećeg sveta), rizik od ozbiljne erozije tla veći je nego ikad.
Svakih pet sekundi na Zemlji, zbog erozije tla, izgubimo najplodnijeg gornjeg sloja tla za jedno fudbalsko igralište.
Stope erozije i proizvodnje tla variraju za više od četiri reda veličine širom sveta, u zavisnosti od karakteristika lokalnog područja, posebno klime, geologije, svojstava tla i topografije. Procenjuje se da je trenutna globalna prosečna stopa erozije tla u konvencionalnoj poljoprivredi oko 1 mm / godišnje, što je u proseku za 1-2 reda veličine veće od stope prirodnog formiranja tla, erozije pod autohtonom vegetacijom i dugotrajne geološke erozije.
UTICAJI EROZIJE NA ŽIVOT NA ZEMLJI
Posledice erozije tla sežu i dalje od gubitka plodnog poljoprivrednog zemljišta. Pored smanjenja količine organskog materijala i sadržaja hranljivih sastojaka, narušava se i prvobitni sastav tla i smanjuje se dostupnost vode u zemljištu što znači povećani rizik od poplava i klizišta na tom području. Ovo negativno utiče na biodiverzitet, biogeohemijske cikluse, prinose useva i shodno tome ishranu ljudi i ekonomiju.
Zemljište koje erodira sa površine zbog različitih faktora, ispire se vodom, zajedno sa svim pesticidima i đubrivima, zagađujući i oštećujući vodene ekosisteme od kojih takođe zavisi život lokalnog stanovništva. Erozija tla može dovesti do stvaranja pustinja sa suvim uslovima.
PUT DO PRAVIH REŠENJA
U poslednjih 150 godina izgubili smo polovinu gornjeg sloja zemlje na našoj planeti. Kako će se statistika nastaviti zavisi od nas i moramo brzo da reagujemo. U poljoprivredi bismo trebali usvojiti održive prakse koje dugoročno smanjuju eroziju i zagađenje te poboljšavaju kvalitet vode i okoline. Potrebno je da pronađemo načine za povećanje prinosa useva koristeći održive pristupe kako bismo sprečili dalje krčenje šuma. Zemlju koju ne obrađujemo treba prepustiti silama prirode, da se na njoj zaraste trajna vegetacija koja sprečava eroziju.
U poslednjih 150 godina izgubili smo polovinu gornjeg sloja zemlje na našoj planeti.
IZVAN GRANICA POLJOPRIVREDE
Konačno, napori na smanjenju i sprečavanju erozije tla moraju se proširiti i izvan poljoprivrede na očuvanje celokupnog prirodnog okruženja. Ovo je presudno za osiguravanje održivih usluga ekosistema, koje su takođe ključne za kvalitet ljudskog života na planeti.
ČUVAMO ZDRAVA TLA
U LoginEKO-u razumemo važnost živog i plodnog tla. Zbog toga se trudimo da koristimo proizvodne metode koje najbolje podržavaju useve, nas kao potrošače i Zemlju. Svake sezone zasnivamo pokrovne useve kako bismo sprečili gubitak organske materije i eroziju koja bi se dogodila ako bi zemljište ostalo duže vremena nepokriveno.
Podržavamo upotrebu i razvoj održivih poljoprivrednih pristupa koji održavaju i obnavljaju kritična staništa, štite rečne slivove i poboljšavaju zdravlje tla i vode.
Alenka Skvarč
More on this topic:
Stavovi autora su u potpunosti njegovi ili njeni i nije nužno da odražavaju stavove Login5 Foundation.
